Margarita, zva san oblak u visini,
Margarita, zva san vitar topli, lini,
Margarita, zva san more ča se pini,
Margarita, po tebi san ime svemu da.
Najlipše san vrime zaključa u sebi,
Margarita ključ san zavitova tebi,
sriću san prikriži, više nisan svoj,
Margarita, tako mi triba dodir tvoj.
U dvoru još gori svitlo cilu noć
još uvik se prezan, mislin da ćeš doć
u vitru te čujen di zoveš me,
a svića još kapje samo za tebe.
Margarita, Margarita
Margarita, Margarita
Margarita, Margarita
i kad skonča sve
mirno ću leći uz tebe.
|
Oliver Dragojević:
