Godine su pomele vragove i anđele,
lipo sve mi odnile, nikad ništa vratile...
Ljudi srce napukli, napukli pa pobigli,
al' tvrd' ka stina ja san sad, star iz nutra vanka mlad...
Di kod da san krenija, suputnik mi nevolja...
Ne znan di će odvesti staza ove mladosti...
Čudni ljudi žive tu, sve šta vole, razapnu,
al' tvrd ka stina ja san sad, star iz nutra vanka mlad...
Jer lomi, lomi me
šta mi nema, nema nje,
šta mi nema nje,
i sve lipo ruši se,
šta mi nema nje,
šta mi nema nje...
|
