Diga san se kasno, a nisan tija znaći, očajno je vruće,
moran izać negdi vanka jer ću krepat
A najbolje na rivu–šta ću na rivu?
Kad ću je opet vidit, di sidi na skaline isprid banke, lipa,
Ali isto moran ućinit baren đir
Možda je s njim... ako ne, šta ima veze?
A vidi ovo more, a vidi sunca, a vidi lipote....
A vidi šušura, vidi mladosti, vidi gušta, pa to nije normalno...
Nikad neman mira, opasan i nervozan
Ja te nisan bira, ti si moja sudbina
Ka' se dignen rano ne znan di ću sobon ja
Sporo teče vrime ni'ko ne bi snjime zna
Triba mi neki skriven kut di mogu lipo sist u lad
Iden učinit fintu da me nije briga di si sad
Nikad neman mira, opasan i nervozan
Ja te nisan bira, ti si moja sudbina
Ka' te vidin lipu srce kucat pristane
Noge se osiću, oči o'ma zabole
Kako mogu tebi doć, ispr' mene duga noć
Tako je skoro svaki dan, i zbog tebe san nervozan.
💬 Komentáre
Pridať komentár
Pozrieť v obchode →
Pozrieť v obchode →
Pozrieť v obchode →
https://kultura.sme.sk/c/20880439/zomrel-oliver-dragojevic-patril-medzi-najoblubenejsich-spevakov-juhoslavie.html
Buďte prvý kto napíše komentár! 🎵